IX РЕГИОНАЛНИ ФОРУМ ВЕЛНЕС И СПА ИНДУСТРИЈЕ

У Врњачкој Бањи, у амбијенту Хотела „Соларис“ одржан је IX ЦЕИ Регионални форум велнес и спа индустрије. Врњачка Бања је на иницијативу Кластера као туристичка дестинација примљена у Европску иницијативу Римске бање Европе као девета чланица, једина из земаља ван ЕУ. Главна тема форума била је како креирати аутентичну бањску понуду засновану на културном и историјском наслеђу у региону, са фокусом на спа културу. На форуму су поред Србије, узели учешће еминентни експерти и професионалци из здравственог и спа туризма из десет земаља: Немачка, Мађарска, Турска, Словенија, Хрватска, Румунија, Република Српска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија. Форум је подржан од ЦЕИ (Централне европске иницијативе) и Министарства трговине, туризма и телекомуникација и ТИКА (Турска агенција за сарадњу и координацију). Форум је отворио др Мирослав Кнежевић, државни сектретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, „Велико ми је задовољство што овакав скуп могу да поздравим испред Министарства трговине,туризма и телекомуникација, да пренесем поздраве нашег ресорног министра и потпредседника Владе Расима Љајића. Задовољоство је још веће данас бити у Врњачкој Бањи, краљици бања, која ове године заиста обележава значајан јубилеј, и ово је један у низу важних догађаја за Бању, једну од најпосећенијих српских бања. Када је реч о развоју здравственог, односно велнес и спа туризма, морам рећи да смо ми као ресорно министарство препознали значај овог вида туризма и уврстили га у један од једанаест кључних туристичких производа у нашој Стратегији развоја туризма до 2025. године. Такође смо у складу са развојном политиком коју Влада Републике Србије води, у протекле три године инвестирали преко 430 милиона динара преко наших конкурса за развој туристичке инфраструктуре у бањама. Србија има заиста богату историју, традицију , имамо трагове римског наслеђа од пре две хиљаде година када су Римљани насељавали ове просторе и када су користили управо те изворе. Данас можемо да се поносимо са тим да је у нашим бањама као што су Нишка, Врањска, Врњачка, Сокобања и остале, имамо значајне остатке културно-историјких знаменитости које смо се потрудили да валоризујемо и туристички представимо свим гостима. Српске бање из године у годину бележе све бољи резултат, када је реч о посетама и о броју гостију. За првих осам месеци имамо 16 одсто долазака више и исто толико више остварених ноћења. У једном тренутку били смо у значајном заостатку, нисмо били довољно конкурентни са земљама у региону, јер нисмо препознали значај који треба улагати у развијање неког другог концепта, а не оног лечилишног, него здравственог , спортског, рекреативног, али та ситуација се значајно поправила у протеклих десет година. Ми ћемо се и будућности трудити, да уважавајући све савремене трендове на туристичком тржишту пружамо подршку развоју бањског туризма“, истакао је државни секретар др Мирослав Кнежевић. Председник општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић пожелео је добродошлицу свим учесницима у Врњачку Бању која ове године прославља велики јубилеј од 150. година организованог бављења туризмом. Само постојање Врњачке Бање и наших извора датира од пре две хиљаде година, када су римски легионари зацељивали ране на нашим изворима. Врњачка Бања има седам извора термоминералне воде – топле и хладне. Сви они стављени су у функцију здравственог туризма који је окосница развоја туризма Врњачке Бање. Савремени трендови у туризму диктирају и наш будући правац развоја, а то је да од здравственог туризма полако проширујемо видике ка рекреативном туризму. Све више хотела у Врњачкој Бањи који се отварају су усмерени ка хотелима високих категорија, са богатим велнес и спа програмима. Захваљујем се организаторима што су овај форум организовали у Врњачкој Бањи , и ми као чланице Римских европских бања, трудимо се да велнес и спа програма стално усавршавамо и пратимо светске иновације као једног битног сегмента кластер програма туристичке понуде Врњалке Бање. Врњачка Бања је најпосећенија туристичка дестинација у Србији, која ће ове године бројити преко 800 хиљда ноћења. Наш циљ је милион ноћења годишње, и сигуран сам да ћемо 2019. године ту бројку и остварити. Драго ми је што су на овом скупу присутни представници велнес и спа индустрије из десет земаља, где ће и наши учесници (Факултет за хотелијерство и туризма и хотелијери ) моћи да чују савремени начин вођења велнес и спа програма, и да део тог, чега нема у Врњачкој Бањи, имплементирају кроз своје инвестиције. Посебно сам захвалан Министарству туризма, трговине и телекомуникација које је заиста издвојило доста средстава за унапређење бања. Годинама уназад се у бањски туризам није улагало, који је сам по себи заснован на потенцијалима који треба да се капитализују, који треба да се искористе. Ово министарство, ова Влада, председник Србије Александар Вучић су препознали интерес бања у читавом сегменту наше привредне делатности, и заиста је издвојено доста средстава да бање , као и сама Врњачка Бања данас изгледају овако. Туризам је грана привреде која покреће друге привредне гране, пре свега пољопривреду, саобраћај, грађевину, оно што Србији недостаје. Зато овај Форум сматрам веома битним за Врњачку Бању, јер ми се бавимо туризмом. Сматрам га битним за друге бање, које су такође битне за туризма, али сматрам и за Србију, јер у доношењу одлука овакви скупови свакако могу дати неки допринос. Поносан сам што Врњачка Бања пре свега има традицију, има свој историјат, има све параметре које је испунила да постане девета чланица Асоцијације римских бања Европе.Иако су све остале чланице из земаља Европске уније, желим да апострофирам да Србија још увек није чланица Европске уније, а Бања је приступила овој асоцијацији. То даје нама велики подстрек, велику обавезу да наставимо са константим улагањима, повећавањем стандара у бањама“-изјавио је Бобан Ђуровић. Модератор Форума била је Наташа Ранитовић, председница Кластера здравственог и спа туризма Србије. Након поздравног дела, гости су имали прилику да слушају предавања, која су се састојала из четири сесије:
1.Туристички производ заснован на римској спа традицији, где је модератор била Наташа Ранитовић, председница Кластера здарвственог и спа туризма Србије .
У првом делу предавања излагали су Tobias Bielenstein, из Немачке, Директор маркетинга и сувласник EuropeSpa med& wellness GmbH, генерални директор Roman Thermal Spas of Europe; затим др Марија Марић, археолог из Завода за заштиту споменика културе, Краљево. Она је представила најновија археолошка ископавања на Гочу, у близини Врњачке Бање, где су пронађени остаци римске куће. На локалитету су нађени предмети од бронзе из римског периода, као и цигле. У питању су остаци темеља куће, која се налазила у близини реке. По речима археолога Марије Марић, Врњачка Бања је препуна локалитета са остацима из римског периода који тек треба да се истраже; доц.др Марија Белиј, асистент на Географском факултету у Београду, на катедри за туризмологију, Мирјана Чомић, директор бање Лакташи и Анамарија Пажин , власница бренда „Laurus Slow Spa“, чији је концепт вишеструко награђиван за иновације у свету велнеса, која је представила начин природног подмлађивања спојем рецепата за негу из античког периода и саврменеог. У питању је pro-age програм који се састоји у детоксикацији, промени исхране, природним третманима. Присутне припаднице лепшег пола имале су прилику и да добију рецепт за pro-age серум за који је потребно 10 мл хладно цеђеног уља шљиве и 2 капи етеричног уља смиља.
2.Примери добре праксе, модератор проф.др Снежана Штетин са Високе туристичке школе из Београда.
3.Радионица на тему Спа менаџмент, модератор Michael Wallace.
4.Туристички производ заснован на отоманској спа традици, модератор Славиша Јовановић, помоћник директора Пролом бање.
Као предавачи учествовали су: Michael Wallace из Мађарске, директор Danubius Health Spa Resorts i brand менаџер, представник Немачке Martin La Fontaine из IONTO Health & Beautz GmbH, два представника из Румуније – Ioana Marian, председница румунске Спа асоцијације и Cosmin Ciric, велнес менаџер у Терме Норд Букурешт,Miroslava Taskova из Бугарске из БУБСПА (Бугарска унија балнеологије и спа туризма), др Жељко Стакић, директор института Чигота, Александар Радошевић из Бање Врућице и многи други.
Н. П.