Дигитализација јавне управе-клик уместо папира

Информисана јавност је нужан услов за успешну дигитализацију јавне управе, али је за реформе такође неопходно увећати техничку и кадроску опремљеност институција, главне су поруке данашњег панела о дометима увођења електронске управе (еУправе) у Србији.

Током четвртог панела на тему дигитализације који су магазин Нова економија и Бизнис Инфо Група организовала ове године, оцењено је да у корацима "од идеје до реализације" сам систем није спреман за брзину промена, што доводи до тога да се "трансформише постојеће пре него што се створи нешто ново.

Заменица начелника градске управе Врњачке Бање Љиљана Радаковић је навела да, иако је та локална самоуправа једна од ретких оцењена позитивно у недавно објављеном извештају швајцарског програма за унапређење управе Сwисс ПРО, постоји и даље простора за побољшање.

"Од 2006. године, када је уведен информациони систем општине, имали смо техничку опремљеност, али мали број запослених [на одржавању система], свега три информатичара. Наш портал еУправе је веома брзо почео да нуди услуге грађанима, а тренуно обезбеђујемо 24 услуге путем нашег сервиса... што је наравно бољитак за грађане и службенике. Грађани су били одушевљени зато што нису морали сами да прикупљају своју документацију", казала је Радаковић.

Она је навела и да је у том периоду почео да им се јавља велики број грађана из општина које тада нису увеле систем еЗУП, а да су они претежно тражили изводе из матичних књига рођених које нису онлине могли да добију у својим локалним срединама. По њеним речима, дигитализација је била и једина измена рада према којој општински службеници нису имали отпор, када су препознали да се на тај начин ради "боље, јефтиније и ефикасније".

Радаковић је као један од најважнијих предуслова успешне дигитализације јавне управе препознала информисање грађана о њеним могућностима, због чега је и она лично више пута у локалним медијима презентовала нове сервисе. Додала је и да се на већини округлих столова посвећених теми дигитализације као основни проблем наметао мањак информатичара, додавши да су они обично слабо мотивисани да раде за плате у јавном сектору, које за њихову браншу износе око 400 евра.

На питање да ли је држава препознала озбиљан ризик да стручњаци који раде за мале плате оду и да општине остану са озбиљним кадровским мањковима, Сузана Марјановић из Сектора за развој добре управе Министарства државне управе и локалне самоуправе рекла је да бојазан постоји и да зато са оптимизмом очекује укидање забране запошљавања у јавном сектору, које је најављено за следећу годину.

Она је додала да је са повећањем обима послова и задатака препозната потреба и запошљавање нових људи, обучавање старих, зато што је дигитализација приоритет за Владу Србије.

"Од краја 2018. године је у примени Закон о општем управном поступку, који је предвиђао размену података [између државних органа] и који би требао да доносе уштеде [времена и новца]. Уредбе су прошле, а почетком августа је почео да се примењује и правилник који треба да уреди односе. Управо радимо и на инструкцији који ће помоћи органима да примењују правилник", рекла је Марјановић.

Она је додала и да ће се у наредној буџеткој години наменити 45-50 милиона динара за пилот-пројекте јединствених управних места, односно шалтера на којима ће грађани моћи да изваде документе више институција одједном, као и да ће за десетак дана бити расписан нови конкурс којим би се тај пилот-пројекат, као међукорак ка истинској дигитализацији, проширио на нове општине.

"Мислим да издвојена средства јесу довољна, помоћ и подршка су увек добродошле, а и [међународна] консултантска подршка је важна", рекла је Марјановић. Навела је и да процењују да се увођењем еЗУП-а број штампаних папира који се оверавају на шалтерима смањио за 30%, да су државни органи приликом издавања докумената међусобно комуницирали у више од два милиона случајева, као и да се грађани свакодневно распитују о томе који су органи дужни да им обезбеде документа.

Технички саветник за дигиталну управу у Програму Уједињених нација за развој у Србији (УНДП) оценио је да државни органи морају да се "ставе у ципеле грађана", односно да њихове жеље реализују, али и да министарства морају више да сарађују и деле документе међусобно.

"Од протеклих 15-20 година, последњих неколико је било врхунац политичке подршке за увођење еУправе. [У тој области], реформа која највише каска јесте управо реформа јавне управе. Грађани очекују да када требају да обаве неки посао са државом што мање размишљају о томе шта им је од папира неопходно, односно да све неопходне услуге добију на једном месту", казао је Марковић.

Представник УНДП-а је упозорио да је политичка подршка дигитализацији управе важна, али и да после предстојећих парламентарних избора не постоји гаранција да ће се та велика подршка наставити. Он је навео и да се дигитализација у Србији неће зауставити, али да се поставља питање колико ће се брзо одвијати у будућности.

"Континуитет је битан, имамо консензус у оквиру заједнице, имамо закон, инфраструктуру, људе на терену, упркос томе смо чекали десет година Закон о еУправи, а када су се коцкице склопиле добили смо га за шест месеци. Морамо да наставимо са тим процесом и то ће одредити колико брзо можемо да напредујемо", рекао је Марковић.

За даљи развој еУправе, неопходна је промена начина размишљања запослених у државним управама и локалним самоуправама, континуирано праћење искустава корисника и већи нагласак на доступности и лакоћи употребе онлине сервиса, катао је Марковић. Оценио је и да за развој еУправе није толико неопходно да се нпр. у општинама запошљавају информатичари колико људи који би целом проблему приступали пројектно, процесе стално усавршавали а сервисе прилагођавали грађанима.

Председник Конференције слободних синдиката Ивица Цветановић је указао да процес дигитализације напредује различитим темпом у различитим сегментима јавног сектора и да је информатичко описмењавање запослених у државним институцијама неопходно за њену успешну имплементацију.

"[Имплементација] еУправе иде доста споро, али је важно да су запослени, поготово они који су дигитално писмени њу усвојили. Ако се не будемо бавили том врстом опсимењавања, настаће вишкови запослених, којих је већ 45,000 мање од увођења фискалне консолидације", казао је Цветановић.

Он је оценио и да постоји "природан отпор" према свим променама унутар институција, који се може смањити кроз трипартитни дијалог државе, запослених и синдиката.

"То може бити и могућност да повећа тренутно ниска запосленост младих ниска, [дигитализација еУправе] је окренута младима, пошто је просек старости у великим [јавним] системима преко 45 година", додао је Цветановић.

У дисусији која је уследила, још једном је наглашена потреба едукације грађана, а за пример је узето и то да је само 300,000 њих електронски сертификовало своје личне карте, иако је Министарство унутрашњих послова до сада издало седам милиона.